Prvi kafić otvoren u Beogradu zvao se „Zlatni papagaj”. Iako se prostirao na svega tridesetak kvadrata, od samog osnivanja bio je prvenstveno namenjen onima sa viškom slobodnog vremena i jakim prihodima. Danas, kafići su kao i poslastičarnice i kafane, tj. njihove modifikovane verzije, okupirali ulice gradova, samim tim su i vlasnici ovih ugostiteljskih objekata postali svojevrsni umetnici. U moru konkurencije, kafići se zatvaraju ali se isto tako novi otvaraju, a pored lokacije i asortimana, usluge i raznih novih kategorija, koje je nametnulo moderno društvo, posebno se ističe ambijent, lični otisak preduzetnika ili nekog specijalno angažovanog da kreira kutak plasiran određenoj ciljnoj grupi. Kafići su sada dostupniji, osim što su mesta sastajanja i druženja, oni sada nude i specijalne sadržaje poput živih svirki, a neki u svoju ponudu uključuju i hranu.

Zastitni znak - Villa Maska

Primer je kafić „Maska”, nadomak hrama Svetog Save, u neposrednoj blizini Fakulteta veterinarske medicine.  Zaposleni, studenti provincijalci ali i ljudi iz komšiluka, svedoci su krajnje neobičnog kako enterijera, tako i eksterijera. Na samom ulazu u dvorište u kom je smešten ovaj kafić na Vračaru, nalazi se automobil iz klase oldtajmera, prekriven imitacijom trave i cveća, na čijoj haubi je ispisano ime kafića i logo, a na krovu su sto, jedna stolica i lampa u stilu predratnog Beograda. Čitava unutrašnjost kafića podseća na lični muzej, ispunjen kombinacijom rustičnih predmeta, ručno izrađenih predmeta, neobičnih kreacija i oblika. Tapete sa šarom i u jarkoj boji, lampe neobičnih oblika na stolovima i podu, cigla, drvo i perje proizvode utisak pozorišne scene i komada u kojima su gosti glumci i režiseri svoje večeri.

147fcbdf

Kada je u pitanju piće u ponudi se izdvajaju zanimljivi Monin kokteli, pored standardnih pića. S obzirom na to da se kafe-bar nalazi na tri nivoa, na prvom nivou se nalazi bašta lokala i restoran, na čijem meniju se nalaze razne vrste sendviča, pica, testenina, predjela ali i ozbiljna jela poput specijalno pripremljenog bifteka, šnicli, jela od ribe i morskih plodova. Poslastice ne manjkaju, pa se sladokusci mogu častiti kolačima, kupovima, palačinkama. Vila u kojoj je smešten kafić izgrađena je 1926. godine, a prvobitno je bila salon indonežanskog nameštaja, što govori o kombinaciji egzotičnog i rustičnog. Širom Srbije postoji lanac ovih lokala i svaki je autentična vizija izmešanih kultura.

U umetnosti je nastupila faza „spojiti nespojivo”, a današnji umetnici imaju potpunu slobodu da nalaze razne načine da u stvarnosti ožive svoje najluđe kreacije, a da iste, ukoliko naiđu na dobre kritike i preporuke ubrzo postanu legitimni umetnički pravac. Kafići su u tom smislu postali tematski, gotovo da ne postoji objekat ovog tipa, koji je na bilo koji način bezličan. Mladi ljudi teže da postignu jedinstven stil, pa samim tim i mesta na kojima su mladi najčešće mušterije moraju ispoštovati te težnje. Vremena, potrebe ljudi i cene se menjaju, ali od kad postoje kafići su mesta na kojima se ljudi svakodnevno okupljaju, a sada je osim pića, turistima i lokalnom stanovništvu na raspolaganju širok izbor tema i idejnih rešenja, kada odlučuju u kom kafiću će popiti piće.

Za detaljnije informacije posetiti sajt kafe-bara „Villa Maska” http://bit.ly/2eiKHCF

 

Autor: Jelena Ćirić