Svanuo je novi dan. Urbanim Beogradom već uveliko jure ljudi na svoje poslovne zadatke. U toj žurbi, ljudi svakodnevno prolaze kroz grad kao mašine, ne gledajući svet oko sebe, propuštajući svakakva zanimljiva mesta vredna pogleda i pažnje. Ipak, postoje i oni, koji su spremni da iskuse Beograd u potpunosti. Ja spadam u taj mali procenat avanturista.

Knez Mihailova

Svaki letnji raspust volim da posvetim istraživanju Beograda. Kada ustanem, brzo se spremim i sa sobom nosim samo neophodne stvari. Ulazim u autobus 31, tim prevozom idem do poslednje stanice, Studentskog trga. Kada izađem iz prevoza, krećem u potragu za dobrom pekarom. Po mom mišljenju, dobra pekara je ona, ispred koje se širi najlepši miris. Knez Mihailova ulica je puna takvih pekara, a tu si i ostale mnogobrojne radnje i kafići. Nakon doručka, šetam dalje Knez Mihailovom koja je puna zgrada, a svaka od njih ima jedinstveni izgled.

 

Izvor/Fotografija: Aleksei Belobrodov

Fotografija: Aleksei Belobrodov

 

Dok tako šetam i posmatram građevine i ljude oko sebe, čujem razne jezike kojima komuniciraju turisti koji su očarani Knez Mihailovom. Kada dođem do kraja ove veličanstvene ulice, idem dalje da se odmorim na nekoj klupici koja se nalazi na Kalemegdanu. Obicno izaberem neku klupu koja ima pogled na ušće Save u Dunav. Tu obično sedim i relaksiram se dok ne vidim da je vreme da se vratim kući na ručak.

 

Ponovo idem autobusom 31. Kada završim sa ručkom, krećem sa pravljenjem planova za večernji izlazak ili još jednu šetnju. Ako mi se to veče sluša kvalitetna muzika, znam da treba da idem u čuvenu Skadarliju, a ako mi se i dalje opušta znam da bih mogao da prošetam Savamalom pored reke.

Savamala

Sada sam izabrao da prošetam Savamalom. Ovaj put ulazim u autobus 77 i sa njim idem do Brankovog mosta. Kada dodjem do mosta, idem stepenicama koje me vode dole do šetališta. Pored šetališta su uvek usidreni lepi i zanimljivi brodovi. Šetalište je uvek puno ljudi. Uglavnom su to stariji ljudi koji polako šetaju posmatrajući reku, a tu su i turisti koji na biciklama istražuju celo šetalište. Volim da se šetam blizu reke, koja polako teče i kao da sa sobom odnosi sve moje brige. Kada se umorim potražim neku praznu klupu na kojoj mogu da sednem da se na kratko odmorim.

 

Čim krene da pada mrak znam da je vreme da krenem kući. Sada se penjem istim stepenicama na Brankovom mostu, samo sa druge strane. Nakon što se popnem uz stepenice, idem na stanicu gde ću sačekati autobus 77. Uglavnom stignem kući umoran od šetnje, ali zadovoljan što sam taj dan potrošio istražujuci naš magičan i veliki grad, Beograd.

 

AUTOR: Strahinja Simijonović