Moj Beograd, jedan je od lepših gradova. Sav užurban ne sviđa se svima. Kad bi Beograd bio ljudsko biće mogla bih da ga zamislim kao ženu koja nikada ne

spava, kao ženu koju je neumorna.

Dok šetam gradom osećam se kao da vreme stoji. Gde god kročim nesto se dogadja.

Beograd je grad za sve. Ima mnogo parkova, lepih predela, ali i jos više mesta za mlade. To je grad koji je uvek budan.

Hodajući Beogradom susrećem se sa različitim kulturama, različitim ljudima. U

Beogradu možemo videti kontraste, s jedne strane ulice nalaze se Romi i njihove skromne kućice, a kad se zađe samo iza ugla, velike

zgrade i buku grada.

Kada polako zalazi sunce i veče pada Beograd i dalje zivi, neumorno. Tu i tamo koja svetiljka je upaljena, i čuje se pesma iz daljine.

Jovana Milovanović,Tašmajdan

Fotografija: Jovana Milovanović, Tašmajdan

Ada Ciganlija, Tašmajdan, Košutnjak, Kalemegdan, Skadarlija i jos mnoga skromna

mesta mogu predstavljati srce Beograda. Ljudi kada jednom

posete ova mesta i kada upoznaju ovaj grad nikada ga ne zaboravljaju i uvek mu se

vraćaju.

Sve su to čari moga grada.

Svaki dan ovde je drugačiji. Na sam pomen Beograda, svi zamisle ubrzane ljude, jurcanje automobila i guranje u gradskom prevozu.

Mada da toga nema ne bi bilo ni danasnjeg grada. Sve to čini

Beograd, svi nervozni ljudi, svaki maleni kutak pored kog prodjemo, svaka ulica.

Sve ima svoju priču u Beogradu.

Autor: Teodora Milovanović