Gde li se nalazi duša Beograda? Ima li ona  svoje posebno mesto kao što je to slučaj kod ljudi? Možda je prosto neomeđena, bezgranična. Svuda se nalazi i nigde nije zatvorena.

 

Tražeći tako osnovu i početak svega put se zatvori na Kalemegdanu. Koren i nastanak Beograda vezani su za ovu tvrđavu. Sam Kalamegdan je u svojoj dugoj i krvavoj istoriji  rušen više od 40 puta. Posledice svih sukoba i ratova vidljive su na današnjem izgledu tvrđave i njene okoline. A njeno središte svakako je Rimski bunar, duboko ukopan u stenovito tle ispod platoa Gornjeg grada.

 

Niti je rimski, niti je bunar ali ipak je najveća misterija ove tvrđave. To je, u stvari,više cisterna koja se napaja površinskim vodama jer nigde ne postoji izvor. Čak je i stručnjacima teško da objasne zašto ovde nivo vode raste u vreme kada nema padavina i dok vodostaj Save opada.

 

Veruje se da su ga Austrijanci gradili u periodu između  1717. i 1731. mada se spominje i mnogo ranije.  Turski putopisac Čelebije opisuje ga 1660 god. a ima podataka i iz vremena Stefana Lazarevića kada je služio kao spremište za žito.

 

Fotografija: The original uploader was Goldfinger at Serbian Wikipedia Улаз у Римски бунар на Калимегдану, Београд. Сликао Голдфингер

Fotografija: The original uploader was Goldfinger at Serbian Wikipedia Улаз у Римски бунар на Калимегдану, Београд. Сликао Голдфингер

 

U Zavodu za zaštitu spomenika tvrde da je delo arhitekte Baltazara Nojmana koji je osmislio Karlovu kapiju. Sagrađen je 1731.godine po uzoru na bunar Svetog Patrika u okviru utvrđenja u Orvijetu, nedaleko od Rima.

 

Ukupna dubina ovog bunara je 60,15 m što znači da je njegovo dno niže od dna  reke Save, a prečnik je 3,4m. Kopajući čak do 50m kopači nisu pronašli vodu te su skrenuli bočno prema reci Savi.

 

Tu, na dubini od 53,15m prečnik se sužava na 2m i ide do dubine od 35,51m. Baš na tom mestu jedno čudno stvorenje svilo je svoj dom.

 

To je jedinstven oblik amfipoda koji se ne može videti ni na jednom drugom mestu u Srbiji. Prilikom novijih istraživanja otkriven je od strane ronilaca, a naučnici su ustanovili da je u pitanju minijaturni rak od jedva 5mm.

 

Dvostruko spiralno stepenište širine 0,9m i visine 2,05m ide do dubine od 35,51m. Danas, silazak niz stepenice iz bezbedonosnih razloga nije moguć, mada bi bilo fenomenalno videti ovu konstrukciju koja poput DNK spirale obavija bunar.

 

Fotorgafija: Vladimir Alic User:Laessig/Wikimedia Commons Roman Well (Kalemegdan, Belgrade) - Rimski Bunar (Kalemegdan, Beograd)

Fotorgafija: Vladimir Alic User:Laessig/Wikimedia Commons Roman Well (Kalemegdan, Belgrade) – Rimski Bunar (Kalemegdan, Beograd)

 

Bilo je više pokušaja da se pronikne u misterije ovog bunara ali još uvek ne postoji verodostojna dokumentacija ni snimci njegovih dubina.

 

Iako je ovo retka i jedinstvena lokacija, jer ima mnogo prolaza i prostorija, koju je i Hičkok poželeo za svoj film, ipak je slabo iskorišćena u te svrhe. Samo je domaći film ”Lavirint” M.Lekića snimljen upravo na ovoj lokaciji.

 

Mnoge interesantne i ne baš vesele priče tokom istorije vezane su za ovaj bunar koji je od 5. marta ove godine opet otvoren za posetioce. Sada je naravno, obezbeđen zaštitnom rešetkom i uokviren čvrstom metalnom ogradom.

 

Autorka: Tijana Mojsević